БОЛЕСТИ КАПИТАЛИЗМА: ЗАМРЛО ЗАДУЖБИНАРСТВО

SVE JE MOJEСветско богатство данас је  „у рукама”  малог друштвеног слоја. Све се више у свету чује да су најбогатији спремни да се „одрекну” свог богатства у хуманитарне сврхе. Бил Гејтс, „отац” модерне информатичке ере решен је да се одрекне 95 одсто свог богатства  у корист  сиромашних или да подстиче знање. Исти случај је и са милијардером Вореном Бафетом. Жеља  супер богатих људи је да буду запамћени не само по свом богатству, већ и  по алтруизму, као што је својевремено био Карнеги који  је капитал уложио у  јавне библиотеке широм света. Србија је у  протеклих 100 година имала своје богаташе. Примера ради, предузимач из Херцеговине Лука Ћеловић улагао је у задужбине, цркве, школе, породилишта. Браћа Карић су познати по томе да улажу у науку, културу, писменост…

Међутим, има доста оних који су познати само по томе што гомилају своје богатство намећући утицај на власт. Богаташи у Србији везивали су се за политичке олигархије и са њима делили интересе и добит. Када Богољуб Карић на то није пристао прогнан је или договором олигархија изопштен из друштва. Али, коло среће се окреће. Прогонитељи су сада и сами процесуирани. Подаци говоре да  два милиона људи у Србији једва крпи крај с крајем, а близу 700.000 њих живи испод границе сиромаштва. Они имају мање од 8.000 динара месечно по члану домаћинства, често немају ни за основне животне намирнице, а месо и колачи су им више него луксуз.

Имовину  вреднију од 35 милиона динара до сада је признало свега девет грађана Србије што је показатељ  тешке моралне и друштвене мимикрије, али и слабости државе. Према званичним подацима, богатих у нашој земљи има око 20.000. То су правна лица која плаћају порез на доходак. Незванично,  у Србији има 3 до 4 пута више, али се они вешто прикривају. Њихова годишња примања углавном премашују 20 милиона динара и иду до 193 милиона. Супер  богаташа  који су пријавили имовину вреднију од 35 милиона динара, тренутно, по речима Зорана Јовановића из Пореске управе има 17  што је неколико  пута мање. Реално  у Србији има и до 50 веома богатих појединаца чији се капитал вреднује од 10  до 100 милиона евера.

Средња класа је „мотор”  сваког уредног грађанског друштва. Од 3,4 милиона радника и пензионера у Србији са платама и пензијама изнад просечних живи 719.679 грађана, али само 87.000 заради више од 1.000 евра. За живот без стреса потребно је да плата буде између 110.000 и 150.000 динара. Управо то је разлог да је средња класа највише присутна у државном сектору и јавним предузећима и банкама. Средњи слој, који је у Србији још увек слаб, држи се у највећој мери по  страни  и делује конформистички, без већих иницијатива за промене у друштву. За променом  жуде најнижи слојеви друштва који чине већинско гласачко тело, али и они супер богати који  утичу на токове политике и власти у Србији. Сиромашење Србије највише користе најбогатији и банкарске структуре са централама у иностранству. Медији указују  да страним банкарима не смета много наша лоша економска ситуација, нити беспарица која је притисла грађане. Главни разлог је добра зарада коју згрћу на нашој несрећи.

Томислав Кресовић

 

 

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: