ГЕОПОЛИТИКА: НОВИМ КАНАЛОМ У ЕУ

VUČIĆ I DE MEZIJERЗванична посета Берлину првог потпредседника Владе Србије и министра одбране Александра Вучића представља најновији покушај власти да се одшкрину врата Европске уније. Срео се са шефом дипломатије, члановима Бундестага, али све то неће бити довољно. Чак ни срдачан сусрет Вучића и Де Мезијера после 11 година одсуства билатералних односа Србије и Немачке на нивоу министара одбране  не уверава нас да су све контроверзе у међудржавним односима разрешене, јер познато је да термин „ресетовање односа” не важи за политичку игру у којој „мали” покушавају да ублаже утицај „великих”.

Исказујући ванредну срдачност свом високом госту из Србије министар Де Мезијер је прекршио правила протокола и Вучића лично отпратио до аутомобила. Али све то суштински ништа неће променити званичне ставове Немачке у вези приближавања Србије Европској унији. И данас Немачка заступа Бизмаркову идеју „Drang nach Osten“. Иако се на први поглед чини да је Немачка своје пословне аранжмане усмерила ка Централној Европи и Украјини, она свакако није одустала од свог политичког продора ка „топлим морима“ преко Балкана, с тим што брижљиво прати да не повреди руску интересну сферу источно од Тимока. Шта ће бити западно од ове реке најмање зависи од воље српских власти.

Своје политичке интересе на Балкану званични Берлин трасира кроз уносне инвестиције. До сада је Немачка у Србији уложила око 1,5 милијарди евра, а донације те државе достигле су милијарду евра. Урушена српска привреда преплављена је са више од 360 немачких фирми у којима ради 20.000 запослених, а многе немачке компаније послују преко својих ћерки фирми из Аустрије. Дакле, Немачка је најважнији спољнотрговински партнер Србије из ЕУ. Нема никакве сумње да је званичном Берлину циљ да чланице ЕУ постану све земље на Балкану. Међутим, изборна је година, тако да Ангела Меркел више неће да провоцира своје бираче са огромним ризицима које је до сада Немачка преузимала током проширења ЕУ. Немачка показује отворени отпор према пријему Турске, а и пријем Румуније и Бугарске још увек није до краја „сварен”.

У промишљању остварења геостратешких циљева Немачке пројектованих за Балкан можемо доћи до закључка да ће Вучићева „форсирана дипломатска активност“ уродити плодом. Играјући по принципу „ви тражите – ми испуњавамо, али не баш све“ Вучић је већ стекао симпатије код већине челника ЕУ. То му је уосталом током разговора у Берлину признао немачки министар одбране де Мезијер. Дуго се већ припрема Немачки адут на Балкану, а то је изградња канала Дунав-Морава-Вардар који ће јој омогућити излаз на топла мора, и то без и једног испаљеног метка. Спајањем овог канала са каналом Рајна-Мајна-Дунав моћи ће да се полови од Ротердама до Солуна, и са друге стране од Крима, па све узводно до поменутог Ротердама. Изградња оваквог једног канала коштала би по неким проценама шест милијарди евра, али би бар половину те суме обезбедила Немачка. У таквој расподели карата званичном Берлину итекако одговара да Србија као стожер мира на Балкану постане чланица ЕУ. С тим што ће пријем Србије бити условљен остваривањем њених геополитичких циљева, наравно када у Немачкој прођу очекивани избори.

Предраг Прокопљевић

 

 

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: