ЕКОНОМСКИ БАРОМЕТАР: БЕГ ТАЈКУНА

Србија се налази у зони високог ризика, а преко јој је потребна солидарност, кооперација, економска и друштвена  интеграција. Сведоци смо да  крупни домаћи капитал који је настао у последњих 20 година не показује знаке националне одговорности,  већ се постепно  сели  на друге просторе или  одлази у посед страних компанија. Највећи бизнисмени  у Србији који су у клубу „Привредник“  и другим пословним  асоцијацијама имају резереве према програму мера садашње владе покушавајући да „спасу“ своје интересе улажући капитал на  „другим дестинацијама“. Ако нема узора да домаћи крупни капитал остане у Србији,  како онда привући  странце да улажу у Србију?

Политичар и бизнисмен Ненад  Поповић из ДСС повукао је свој бизнис у Русију и продао своју компанију у Србији. Исто је и са компанијом бизнисмена Дракулића. Мишковић је своју компанију  продао странцима, претходно је исто учинио са својом банком, а сада, како пишу медији, сели се због уносних пословних аранжмана. Миодраг Костић, тзв. „краљ шећера“,  развија послове  у државама бившег СССР-а  као и бизнисмен Грујић  власник „Фармана“. Има и бизнисмена који развијају послове у окружењу, али су присутни и у Србији. Бизнисмен Богољуб Карић је,  рецимо протеран из Србије уз подршку утицајних тајкуна који сада и сами „беже“ из Србије. Истовремено смо сведоци да су „крупни“ бизнисмени   власници  медија дуги низ година, а својевремено се  замерало  Богољубу  Карићу  што има  БК ТВ. Мишковић је, рецимо, продао своју  банку „Интези“, а власт је уништила  Карићеву „Астра банку“. БК ТВ је  уништена, а онда је формирана ТВ „Авала“ са власницима Данком Ђунићем, Жељком Митровићем и   „странцима“. Више нема ТВ „Авале“. Сада функционише „Пинк 2“ Митровића и осталих. Србија је постала пословна берза утицајних који су се „качили“ на све власти  од Милошевића до данас.

Својевремено је Богољуб Карић у својој предсеничкој кампањи говорио о потреби економског патриотизма,  пре свега, крупног капитала да би се афирмисала мала и средња предузећа, као и аграрни сектор. Мало је учињено да се економски  патриотизам који је најављен од Богољуба Карића „пробуди“  у српској развојној банци. Дошло је до  нове продаје домаћих банака, а аграрни сектор је послужио као  „база“ да министри у влади од  2004. до 2012. године распродају  ресурсе домаћим бизнисменима који  се сада или повлаче из Србије, или се групишу зарад картелске одбране својих интереса, а све са циљем да држава буде ускраћена за износ реалног пореза.

Економски интервенционизам  је данас присутан у времену глобалне рецесије у читавој ЕУ, али и САД. Немачка  намеће свој државни интервенционизам остатку ЕУ. Исто то важи и за администрацију Барака Обаме у САД. Време је да у Србији  проради осећај социјалне солидарности богатих како би се створио подстицај за развој Србије. То може да буде добар узор за стране инвеститоре.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: