НАША СРБИЈА: ЗЕМЉА УЈНИНИХ КУМОВА

Сада када је влада формирана, на ред за богато државно ухлебљење долазе заменици и помоћници министара, разноразни саветници, генерални секретари (овако названи, ваљда да се разликују од техничких секретара), начелници, шефови и шефићи… Конкурси су неформално расписани. Лобирања почињу! Широм отворених очију чекаће своје намештење сви они који су „крв, сузе и зној“ пролили пре и током предизборне кампање, они који су са нестрпљењем чекали да Тадић и „жути картел“ направе погрешан потез и оду у опозицију. Исто интересовање имаће сви они који су током година у државној администрацији стекли завидно искуство, али и камелеонски карактер непрекидног прилагођавања новим политичким струјањима. Глад за функцијама биће изражена и код тек дипломираних младих људи који су тек закорачили у свет политике. Оних који су од малих ногу гледали своје успешне родитеље како се „лактају“, па временом попримили лоше навике.  Ту се, наравно, не завршава висока конкуренција актуелних такмаца за функционерске фотеље и фотељице. Истини на вољу, има и оних који ће заслужено обављати одговорне државне функције, али такви нису сада предмет нашег интересовања.

Ова тема није новијег датума. Актуелна је она сигурно један век, а можда и дуже. У свом ламенту „Чујте Срби“ стари, добри Арчибалд Рајс још почетком прошлог века пише: „Млади оба пола јако добро знају да сада у вашој земљи није потребно никакво знање или способност да би неко постао чиновник. Потребно је само да га погура неки посланик, министар или утицајни политичар-странчар.“… „Ваша омладина која трчи за чиновничком службом добро зна да јој плата неће бити сјајна, али рачуна да ће то надокнадити митом и другим ситним радњама. Уз то, да живи безбрижно са што је могуће мање рада. Чак јој ни на памет не пада да је у добро уређеној држави сваки чиновник мала карика у ланцу који покреће точак државе и да свака карика мора пратити то крстање како би тај точак произвео максимум корисног рада“.

А шта је са онима који не пате за функционерским фотељама? Шта је са образованим младим светом којем је стало само да пристојно живи у уређеној земљи? Недавно су „Вечерње новости“ објавиле текст под насловом „Десеткама закључана врата“: „Одлазак високообразованих стручњака, посебно лекара, наставља се… Тешко је задржати било кога ко не само што нема проблема да се својом дипломом запосли у иностранству, већ је за тај посао плаћен много више. Уз то није занемарљива ни чињеница да су услови рада много бољи него у Србији. Када се то зна, тешко је и поред свих стипендија и нагрда које држава одваја, наћи лако и брзо решење за овај проблем. Само у последњих неколико месеци, издато је више од 200 специјалних сертификата који су потребни нашим лекарима који конкуришу за посао напољу“.

Високи тренд „одлива мозгова“ нашу земљу папрено кошта. Јер, за свакога ко са дипломом оде у свет држава је већ уложила бар 10.000 евра. Настали губитак нема ко да покрије, јер у отаџбини остају кадрови одабрани негативном селекцијом, тзв „ујнини кумови“, карактерни ликови какве ни Бранислав Нушић својим црним хумором не би умео да портретише. А такви нам, уколико их на време не препознамо, ништа добро неће донети.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: