НАСУШНИ ВИДОВДАН: КОСОВСКЕ БАРИКАДЕ

Наша констатација да политичари неформирањем Владе беже од одговорности када је у питању решавање статуса Косова и Метохије на Видовдан нам постаде очигледна. Све нам је јасније да се домаћи политички тимови играју опасном ватром. Јер, актуелну „техничку владу“  више нико не доживљава озбиљно. Примера ради, портпарол косовске полицијске службе Арбер Бека изјавио је „Танјугу“  да је Влада Косова одлучила да не допусти посету Косову и Метохији српском министру Горану Богдановићу и његовим сарадницима због његових изјава током претходних посета. Бека је ову одлуку образложио чињеницом да је министар Богдановић дао подршку „паралелним структурама на Косову“.  

Сурова стварност нам је ударила још један тежак шамар. Легално изабрани министри добише назив такозвани, а они који су заиста део бруталне игре моћног „страног фактора“, који су свој политички живот успоставили на криминалу и ратним злочинима постадоше легитимни и легални носиоци косовске псеудодржавности. И зато данас тужно изгледа слегање раменима господе из Еулекса. Наиме, портпарол Еулекса Кристоф Ламфалуси изјавио је да Еулекс не учествује у процесу одлучивања да ли ће или не српским функционерима бити дозвољено да званично посете Косово.  Захтеви српске владе сада иду преко представника Канцеларије Хавијера Солане у Београду и шаљу се канцеларији Питера Фејта у Приштини. Али ту није крај. Да ли ће српски званичници добити „аусвајс“ за улазак на свету српску земљу не одлучују странци, већ, да извинете, домаћи Шиптари који сада „и косе и воду носе“ на Косову и Метохији. Целокупна улога Еулекса је сведена на посао телохранитеља. Еулекс је само у функцији обезбеђења угрожених српских званичника и ништа више.

И док најодговорнији српски политичари ћуте, иако им је народ указао поверење на парламентарним изборима, нашој „техничкој Влади“ није преостало ништа друго него да трпи нечувена понижења. Министарство за Косово и Метохију је овакву одлуку косовских власти осудило речима да је то „у потпуној супротности са поштовањем основних људских права, а нарочито права на слободу кретања, које очигледно показује само декларативно залагање сецесионистичких институција за поштовање права припадника свих националности“. Овом осудом наше техничко министарство је неспретно преузело улогу националне мањине коју легитимна већина кињи на очиглед посматрача из „белог света“. Истини за вољу, а шта им је друго и преостало?

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: