ПОГЛЕД ИЗ ОФСАЈДА: ЛУТКАРСКО ПОЗОРИШТЕ

Да ли сте икада чули за политички двомесечник „Нешенел интерест“ (Национални интерес)? Иако га стручна јавност у Америци сматра „проминентним“, овај лист је само један од многих листова који су изашли из шињела савременог цезаризма.  Међутим, специфичну тежину овом листу недавно је дао албанофил Мортон Абрамовиц, експерт за спољну политику са изузетно добрим везама у свим гранама америчке власти, и то  у свом тексту у којем непримерено представља новоизабраног председника Републике Србије Томислава Николића.

Абранович иза себе има тридесетогодишњу дипломатску каријеру, вођење Карнегијеве фондације за међународни мир, рад у америчком Савету за међународне односе. Налази се у управним одборима многих политичких и невладиних организација, попут Националног демократског института и Међународне кризне групе. Једном речју прави човек за блиског сарадника „владара из сенке“. Наша национална историја ће га памтити по лобирању албанске стране у Рамбујеу.

Занет сопственим политичким утицајем, Абрамовиц са „олимпијских висина“ губи дипломатски манир, али и новинарску објективност, и почиње отворено да протежира Бориса Тадића. Абрамовиц истиче да је чак и шефица дипломатије ЕУ Кетрин Ештон учинила све да Тадић поново буде изабран за председника. Захваљујући лежерности Абрамовицеве анализе лако препознајемо присутност агресивне политике „луткара и марионете“. Он нам открива да је госпођа Ештон перманентно радила на придобијању Американаца који једини могу да приморају косовску владу да прихвати „мали, непопуларни споразум са Србијом о спорном граничном питању“. Ова ситна услуга омогућила је да Србија дође до кандидатуре за чланство у Унији. Али ни то није било довољно незадовољним српским бирачима који не висе на политичком концу светских моћника, те су се дрзнули да изаберу Томислава Николића за председника Србије. Замислите, грађани Србије хоће Томислава Николића, оног Тому кога је по Абрамовицевим речима Запад третирао као неку врсту „губавца“, због његове пређашњег радикалног национализма и због подршке српском суверенитету над Косовом, кога се, узгред буди речено, ни данас не одриче.

Свој жал за изгубљеним Борисом Тадићем на месту председника Србије Абрамовиц поткрепљује надом да то не мора да буде крај његове политичке каријере. „Могуће је да би нова српска влада могла да буде коалиција са или без Николићеве партије и са кључном улогом коју би играла Тадићева странка“. Дакле, Абрамовиц поуздано зна да „луткари“ и даље чврсто држе све конце у рукама, што је свакако довољан услов да на ноге поново стану старе добре марионете.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: