AПЕЛ: БРИГА О СТАРИМА ЈЕ НАША ОБАВЕЗА

Да ли знате по чему су слични Књажевац, Рековац, Бабушница, Ражањ, Гаџин Хан, Црна Трава? По Њеном величанству „белој куги“! У овим местима времешног грађанства има више чак два до три пута у односу на број младих. Баш би било занимљиво чути председника „жутих“ како продаје маглу депресивним старинама. Предизборне приче су одувек биле занимљиве само наивнима, а таквих, сигурни смо у Србији више нема.

Истраживања показују да на стотине хиљада људи старијих од 65 година животари без икаквих примања, а ако и добијају неку цркавицу она не прелази 100 евра у динарској противредности. Будући да институционална подршка државе често изостаје, наши старији суграђани су приморани да материјално зависе од најближих сродника, наравно уколико их уопште имају. Старачка домаћинства по селима често нису у стању да сама привређују, а због поседовања имања не могу да остваре право на новчану помоћ или тешко до ње долазе. То значи да су баке и деке које живе по селима широм Србије осуђене на доживотно сиромаштво.

Колико уопште у Србији има пензионера? Статистика каже да их има око 1,7 милиона. Такође статистика показује да је најнижа пензија нешто већа од 8.000 динара. Негде око 1,3 милиона има пензионера који припадају категорији бивших запослених. То су они трудбеници којима је држава током радног века добро скресала бруто плату, па их онда када су отишли у пензију осудила на животарење са 23.000 динара, што је данас негде око 60 одсто од просечне плате. Тако данас више од 200.000 пензионера живи на граници сиромаштва.

У свом ванредно успешном владању „црвено-жута коалиција“  до сада није ништа урадила да се отворе прихватилишта за старе особе, да се за њих издвоје потребна буџетска средства у виду прве помоћи, да се омогући партиципација за медицинске услуге, лекове, помагала за старије изнад 65. Дневни боравци за старе особе су права реткост и такорећи мисаона именица у мањим местима. Број државних геронтолошких центара је недовољан, а приватни су прескупи грађанима које је власт плански довела до „просјачког штапа“. Није тајна да су цене смештаја у приватним домовима крећу од 400 до 1000 евра. За такву негу наши стари су требали свој радни век да проведу негде на Западу, уместо што су радили и градили земљу незахвалном потомству.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: