ПРЕДИЗБОРНО СТАЊЕ: ДЕПРЕСИВНА СРБИЈА

Србија је или на бенсединима због депресије и социјалних болести или на бироима запошљавања и уличним „лутањима”. Стотине хиљада људи је без посла, без хлеба. Са друге стране се у врху власти расипа на прескупу администрацију, на партијске расходе, на лично богаћење политичких моћника. На изборној листи ДС „Избор за бољи живот – Борис Тадић“ не достаје само једно име, а то је осиромашени и понижени грађанин Србије. Листа ДС састављена је од старих и проверених учесника и саучесника  у пропадању  економије и сиромашењу друштва. Листа је састављена од послушних функционера странке, министара  и лојалних посланика, као и лидера неких од странака које су ступиле са демократама у коалицију.

Такву листу могли би назвати „оригинал фалсификата”. По неки нови кандидат, попут, светски познатог генетичара др Миодрага Стојковића не представља политичку наду, већ спознају да научник светског гласа не може да развије свој хуман посао ако није „умрежен“. Политички моћници су др Миодрага Стојковића ставили и на тешке муке да се опредељује и да свој интегритет ставља на листу „потрошене“ политичке опције. Да би др Миодраг Стојковић добио паре за истраживање од Владе Републике Србије мора, очигледно, да пактира са „ђаволом“ сакривеним у рухо политичке олигархије.

Док се владајућа коалиција „у оставци” бори да сачува своје позиције и голу кожу, дотле се по Србији креће огромана војска људи са тежим облицима депресије. Подаци говоре да у Србији од депресије болује око 300.000 људи, а лекари упозоравају да би она до 2020. године могла бити друга најчешћа болест у нашој земљи. Прво место још увек држе кардиоваскуларна обољења. Појавни облици депресије се често продужавају као акутно стање са дужим трајањем.   Стручњаци указују да на депресију треба посумњати онда када тужно расположење траје дуго и када ништа у чему је нека особа уживала више не може изазвати радост. Све је мање радости међу грађанима Србије. То нам показује и претња која лебди у ваздуху звана „бели листићи“. Реч је, наиме, о могућем бојкоту избора око половине бирачког тела због неповерења у политику коју је продуковала актуелна власт. Најстрашнији медијски мрак, незапамћена предизборна медијска цензура „прогутала“ је речи утехе и наде коју грађанима улива опозициони фронт предвођен СНС.

Најдрастичнији случај степена моралне и људске атрофије власти је смрт Врице Бараћ која је своје задње дане провела суочена са финансијском немоћи и заборавом. Она је била најекспониранији борац против  државне корупције  и политичке мафије уплетене у прљаве  послове. Све оне које је „дотакла“ светили су јој се ароганцијом. Никада се шеф ДС и предсендик Србије Борис  Тадић није озбиљније позабавио резултатима истраживања Верице Бараћ. Пратећи свог шефа исто је поступао и Мирко Цветковић. Осињак корупције налази се управо у врховима власти. Зато је Верица Бараћ свесно остављена да у самоћи проведе последње дане борећи се са злокобном болешћу. Сада врх власти  говори  све најбоље о Верици Бараћ. Сада када је нема, сетили су се да је хвале.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: