ПРЕДИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ: КАКО ДО НЕОПРЕДЕЉЕНИХ?

Приближава се датум расписивања парламентарних избора у Србији, а кампања странака је већ  у току. Владајућа коалиција своју кампању води преко истицања обавеза у вези са хапшењем мафијашких група и  снижавањем трговниских маржи. Опозиција је кренула као и власт у „меку“ кампању од „врата до врата“. Сандучићи грађана се већ пуне пропагандним материјалима, а по улицама се виде страначки плакати и портрети партијских лидера. Странке у Србији имају своју страначку „војску“ активиста која шпарта тереном.

Проверавају се спискови сталних гласача странака и формира се база података могућих „сигурних гласача“.  На реду је сада покушај убеђивања и „обраде“ велике популације неопредељених који чине око 30 одсто бирачког тела. Подаци говоре да у Србији животари око два милиона неопредељених бирача. На тај „капитал” рачуна свака политичка странка. Профил неопредељеног грађанина је готово идентичан: Разочараност у лоше животне услове! Ради се о две велике групације грађана. Прву чине они обесправљени, без посла, млади незапослени стручни људи. Другу групацију чини грађански средњи слој који је уништен у последњих 20 година и разочаран у политику после петог октобра 2000. године. Неопредељени бирач сматра да сви нуде обећања без обавезе да их после избора испуне. Неопредељен грађанин је у протесту против корупције, непотизма и недостатка правне државе. Они просто лутају у избору партија на изборима. Тешко је убедити неопредељене грађане да гласају за оне који су их током протеклих деценија обмањивали и жестоко разочарали.

По оцени Марка Благојевића, програмског директора CeSID-a  у периоду између избора, само 20 одсто грађана зна да ће изаћи на изборе и за кога ће гласати. Дакле, 20 одсто су сигурни гласачи или партијски  активисти, чланови и симпатизери одређених странака. Остали су под „сумњом“. По Благојевићу могуће је само преотимање гласова унутар блокова. У једном блоку су напредњаци са својим коалиционим партнерима, радикали и ДСС, а у другом ДС, ЛДП и УРС. Гласови се преливају унутар њих, али не и између њих. Једино социјалисти узимају и од једних и од других. Ту улогу некада је имао ДСС. Општа ситуација у Србији појачала је две социјалне појаве. Прва је  формирање шире групације „белих листића”, односоно, оних који неће гласати или ће бити против сваке листе, и друга групација која ће се „пецати” на  партијске  пропаганде у задњих 14 дана изобрне кампање.

Предсојећи избори ће бити знатно тежи и сложенији са  много мање обећања него  у последња два изборна круга. Слабости власти ће се оцењивати на различите начине, а власт ће омаловажавати опозицију да нема програм. Водиће се борба за сваки глас, али  и политичка борба за сваког страначког кандидата. Каса Србије је веома танка. Глобалне криза је, а Србија улази у веома неповољни економски период са 23 одсто незапослених и великим бројем осиромашених грађна него на изборима 2008. године.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: