Archive | новембар 2011

ПОЛИТИЧКИ МАРИФЕТЛУЦИ: СИГУРНИ ГЛАСОВИ?

Наслов познатог филма „Поштар звон два пута” може да се примени и на политичку кампању партија „од врат до врата”. Поштар кад звони доноси људима поруке, писма, телеграме, новац, радосне и тужне вести. Политичке партије својом кампањом „од врата до врата” нуде своје програме, кандидате, обећања и скупљају „сигурне гласове”. Сигурни гласови су нека врста партијске пропаганде и облик политичке „шпијунаже” која од гласача прави  политичку „агентуру” преко партијског агитовања. Партије узимају телефоне и потписе грађана, а када дође до избора  онда тај списак  политичке пасиве постаје део изборне активе и броји се као „сигурни гласови”. Прочитај више…

РЕЗУЛТАТ ЛАЖНИХ РЕФОРМИ: ПРОСВЕТНИ КОЛАПС

„Велики напредак у реформама постигли смо управо због грађана, а не само због Брисела“ најновији је бисер заменика председника СПС Жарка Обрадовића. Од силних реформи на које је поносан министар просвете Жарко Обрадовић, иначе незамењиви кадровик реформисаног СПС-а почетак сваке школске године био је неизвестан до самог 1. септембра.

Прочитај више…

КАКО ИЗ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ: ЛЕТ У РУСИЈУ

Европска унија је у хаосу! Отоврена су врата „економског рата“ долара и евера. Ствара се психоза урушавања или распада еврозоне, па и укидања евера. Преконпонује се Европа и ЕУ и капитал се сели из Европе према Руској федерацији и  централној Азији. Анкета  која је укључивала 26.840 Европљана старијих од 15 година, спроведена је између 14. и 19. јуна у свих 27 земаља чланица Уније показује евидентан страх од кризе.

Прочитај више…

КАКОФОНИЈА ВЛАСТИ: „ЦРВЕНО-ЖУТИ“ РАТ И МИР

Како се избори ближе тако је какофонија у редовима странака на власти све више изражена. Навикнут на удобну функционерску фотељу министар унутрашњих послова и лидер реформисаног СПС Ивица Дачић одлучио је да ломи „жута крила“ коалиционим партнерима. Дачићева логика је: Ако не могу са Борисом, бићу са Томом. Да би то показао и доказао Тадићу, Ивица се одлучио на ризични салто мортале. Мислећи на свог коалицоног шефа Бориса Тадића, заменик премијера Ивица Дачић поручио му је да нико у Србији не сме да саопшти да је Косово изгубљено и да Срби неће ратовати за Косово.

Прочитај више…

СЈАЈ И БЕДА ДЕМБЕЛИЈЕ: МАСНИ БРК ПОСЛАНИЧКИ

Некада се певала песма бораца НОБ-а „Партизан сам,тим се дичим, то не може бити свак“. Данашње време парламентарне демократије и транзиције трпи  нове песме „Посланик сам тим се дичим, то не може бити свак“. Српски посланици не морају да брину због таласа кризе, јер неки од њих примају плату и четири пута већу од просечног грађанина Србије. Просечна плата посланика је нешто виша од 1.100 евра. Парламент Србије је до краја октобра  потрошио  465 милиона динара за рад посланика. На плате парламентараца отишло је 227 милиона динара, а за паушал још 102 милиона. Највеће месечне зараде имају Гордана Рајков из УРС, која добија око 190.000 динара и Момо Чолаковић, посланик ПУПС који прима око 10.000 динара мање.

Прочитај више…

ВЕСТ ИЗ ДЕМБЕЛИЈЕ: (НЕ)РАДОМ У БОЉЕ СУТРА

Образлажући посланицима предвиђене измене Закона о државним празницима, министар рада и социјалне политике изнео је податак да смо ми један веома вредан народ који празнује мање од већине европских земаља. Зато је усред кризе потхитно потребно број нерадних дана са осам повећати на десет. Тако ће се Дан државности – Сретење празновати два дана (15. и 16. фебруара), уместо један дан као што је до сада било. Такође, предвиђено је да се Дан примирја у Првом светском рату обележава нерадно (11. новембра). Србија као земља учесница у Првом светском рату, као једна од највећих страдалница са губитком трећине популације треба да обележи тај дан.

Прочитај више…

НАША СВАКОДНЕВИЦА: ЈАРАМ ПО МЕРИ РЕЖИМЛИЈА

Општа је оцена  да услед рецесије грађани трпе високу цену власти. Исовремено, владајућа олигархија живи доста комотно. Резултати студије USAID су показали да административне обавезе које намеће држава коштају предузећа у Србији 4,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно 1,35 милијарди евра годишње. Према подацима Народне банке Србије у првих девет месеци ове године прилив капитала је достигао суму од око 1,5 милијарди евра. Очигледна је неусклађеност између  админстративих обавеза државе и прилива  капитала. Тај  однос је скоро 1:1. Србија је према подацима USAIDA у врху по трошковима државе и у односу на ЕУ. Скупа, а неефикасна држава у сталним је губицима.

Прочитај више…