Време пролази, а министарска места су још увек упражњена. Нестрпљива јавност је почела да калкулише ко ће сада да влада. У листу „Курир“ објављен је текст са експлицитно подељеним министарствима. Иако нисмо склони лажном ексклузивизму, објавићемо сазнања информатора „Курира“. Што би рекао народ, тамо где има дима, има и ватре. Потпредседник ДС и досадашњи министар одбране Драган Шутановац задржаће ово министарство. Генетичару Миодрагу Стојковићу смеши се место министра науке. Досадашњи саветник премијера Мирка Цветковића, Душан Никезић предвиђен је за министра финансија. Лидеру ПУПС и досадашњем потпредседнику Јовану Кркобабићу остаје монотоно место потпредседника владе. Потпредседник СПС и досадашњи министар инфраструктуре Милутин Мркоњић задржаће своје министарство. Ништа лошије неће проћи ни његова партијска колегиница Славица Ђукић Дејановић. Где је стала тамо ће и да продужи. Смеши јој се место председника Скупштине. Потпредседник ДС и досадашњи министар пољопривреде Душан Петровић требало би да задржи ово министарство. Ивица Дачић је био, а по свему судећи и остаће министар унутрашњих послова. Новајлија у Тадићевој влади је лидер ЛДП Чедомир Јовановић. Према сазнањима добро обавештених извора, виђен је на месту потпредседника владе за евроинтеграције. Досадашњи заменик градоначелника Милан Кркобабић очекује да води Министарство рада и социјалне политике. У јавности је једино остало нејасно ко ће  водити српско здравство. Као да смо најздравија нација на свету!

По овој рачуници нова Влада Републике Србије имаће 18 министарских места, а 130 посланика имаће владајућа већина у Скупштини. Такорећи све је исто, а и он је ту – главом и брадом Борис Тадић. Прихватио је да формира владу, али под условом да му руке буду потпуно одрешене. Тадић је рекао свим члановима коалиције да ће министре лично постављати, али да ће их и, ако затреба, лично смењивати.

Предраг Прокопљевић

Србија је изабрала свог „народног представника“ – председника републике. Председник Републике Србије Томислав Николић покушава да што одговорније,  сходно својим уставним обавезама успостави правну и државну равнотежу и предложи мандатара који има парламентарну већину. По снази најача СНС за сада нема ту  већину. ДС и СПС  сматрају и имају кратак рок да дефинишу да ли имају потребну већину за састав владе. Потенцијални мандатар је донедавни предсендик Србије и лидер ДС Борис Тадић. Сада је на делу практична политка без емоција и предрасуда. Ако ДС и СПС не успеју да пронађу довољан број за парламентарну већину, онда председник Србије лопту пребацује на СНС. Србија је пред „колапсом“. Сваки дан за Србију без владе каква год да буде је велики губитак и трошак. Зато је потребно да партије које сматрју да имају  већину што пре престану да буду арогантне и играју се игре „мачке и миша“. Цена за ту игру је превисока. Србија је на ивици слома и пуцања. Ако се ситуација измакне контроли може доћи до тешких последица по Србију и њене интересе.

Политчке партије које су добиле гласове од грађана Србије немају права да се поигравају са државом и народом на начин да су оне толико важне и битне. Ако партије које су освојиле највише гласова, пре свега, СНС, ДС и СПС не могу да пронађу  зајенички језик да се формира влада и парламентарна већина  наредних недеља и  месеци Србији следи   тежак сцеанрио који ће поништити  претходне изборе и казнити све три партије и коалиције које су добиле највише гласова. Ако је ДС и СПС та групација која може формирати већину то  мора да ради одговорно и брзо, без калкулација. Све друго води у непредвидиве сценарије. Србији „цури“ песак. Мало је остало врмена пред суочење са тешким последицама Ко може да формира парламентарну и владину већину нека уради брзо. Они који то критикују колико год имају права и легитимитета нејаму много времена за нове калкулације.

Томислав Кресовић

Алексеј Наришкин: Наше слушаоце између осталог интересује и то какви су планови новоизабраног председника Србије у вези односа са Европском унијом?

Томислав Николић: У својој предизборној кампањи био сасвим јасан. Србија ће чинити све што може да чини једна суверена држава да би била пуноправни члан Европске уније. Ми смо се уставом обавезали да поштујемо европске вредности, да европско законодавство буде изнад нашег и ми имамо одлуку Скупштине да Србија учини све што је у њеним могућностима да уђе у Европску унију. Током предизборне кампање  рекао сам сасвим јасно грађанима Србије и следеће: ако би постојао услов Европске уније да се одрекнемо Косова и Метохије,  тај услов не бих прихватио. И то би био престанак преговора с Европском унијом.

Алексеј Наришкин: Поменули сте Косово. Какви су планови у вези тога? Какав развој догађаја очекујете?

Томислав Николић: Па биће преговора на доста високом нивоу. Тражио сам да преговарач буде или председник владе, или да за то овласте мене као председника републике. Тамо је ситуација веома тешка. Сви високи представници међународних организација које су тамо присутне – све војне и грађанске организације и представници УН – сви су они за то да Косово буде независно. Све главне државе Европске уније су такође признале Косово као независну републику и ми ћемо ту имати тешку борбу. Институције из Приштине су, искључујући четири општине на северу, преузеле на себе управљање Косовом и Метохијом. Велики део територије Косова и Метохије на којој у бројним енклавама живе Срби, налази се под пуном управом албанских институција. На сву срећу, данас су тамо присутни и представници Уједињених нација и они у одређеном смислу брину о безбедности Срба који тамо живе. Албанци траже да се прошире и на северно Косово, али Србија то не може да им дозволи.

Алексеј Наришкин: Господине председниче. Како разумем, Србија тражи многе људе који су осумњичени за ратне злочине и који се скривају у разним земљама широм света. Како мислите да издејствујете повратак тих људи у Србију?

Томислав Николић: Колико знам, данас више нема ниједног Србина који се налази на оптужници Хашког трибунала и примедбе овог суда више нису упућене на то зашто Србија није ухапсила људе који се крију, већ на то зашто није ухапсила оне људе код којих су се ови крили.

Алексеј Наришкин: Да се вратимо односима с Русијом. Како ћете градити своје односе с Русијом на плану, на пример, енергената? Хоћете ли користити могућности које вам стоје на располагању од стране Русије или ћете имати неку своју алтернативу?

Томислав Николић: Србија је спремна да у потпуности испуњава све своје обавезе предвиђене енергетским споразумом између наше две земље и да истовремено користи све погодности које нам тај споразум пружа. Не само Србија, већ и цела Западна Европа зависи од руских енергената. Србија има ту погодност да од Русије добија довољно енергената. Ја ћу само да иницирам изградњу нових хидроелектрана и нових електрана на гас, уз примену савремене европске технологије.

Алексеј Наришкин: И на крају, када ћемо се следећи пут срести, и хоће ли то бити код Владимира Путина или код вас? Има ли неких планова?

Томислав Николић: Ја мислим веома скоро. Сада чекам да положим заклетву, после Москве идем у Брисел, а онда поново долазим у Москву, па онда у Вашингтон и тако редом… То ће бити веома брзо. Имам срећу да мој мандат отпочиње када и мандат Владимира Владимировича.

 Приредио: Предраг Прокопљевић

Томислав Николић као предсендик Србије не жели да „фаворизује“ СНС са својом коалцијом која има највише посланик. На тај начин СНС се чува од „компромитације“ као странке са којом друге странке не желе у колацију. Томислав  Николић због тежине кризе у Србији жели да се што пре и што транспарентније формра Влада Србије, а да мандатар буде из ДС, и то по могућности Борис Тадић. Истини за вољу, ако прихвати тако одговорну функцију Тадић узима у своје руке „вућ кромпир“, али и добија шансу да покуша да исправи своје грешке у вођењу државне политике и грешке своје партије и коалиције у последњих четири године. На политичком плану, после пораза Бориса Тадића на председничким изборима и слабијег резултата на парламентарним изборима Демократска странка (ДС) је сада у „политичком нокдауну“. ДС као друга по снази у парламенту има тежак задатак да формра владу, а да сама не буде толико моћна колико је била у претходном периоду. Томислав Николић  је бацио лопту у двориште ДС и СПС да покажу свој капацитет у тешким тренуцима по економију Србије.

Политички рационално је да СНС буде у овом часу контролор власти ДС и СПС,  јер су ове партије попрлично порадиле на економоском сиромашењу, а сада имају договор о саставу владе.  ДС је ојачала СПС и УРС на своју штету. Истоврмено претходна влада је ојачала СНС да има највише посланика и да победи Томислав Николић.

Са друге страна, СНС неће бити у позицији да држи владу под контролом, већ само да „парламентарно“ контролише владу заједно са Томиславом Николићем. Све карте  су сада у игри.  ЕУ подржава Тадића и ДС за премијера. Зато је место премијера Тадићев политички усуд, такорећи политички „руски рулет“. Што пре до владе то је за Србију боље.

Томислав Кресовић

У свом јавном наступу на РТС-у председник Србије Томислав Николић нам открива да „међународна заједница“ не врши притисак да се формира велика коалиција СНС-ДС-СПС. Да сада ико зна кога су то казнили грађани који нису изашли на изборе, а кога они који су у кутију убацили „беле листиће“? Наравно да нико поуздано не зна одговоре на ова питања, али је бар једно сигурно – дугим чекањем формирања владе највише ће бити кажњени грађани Србије, без обзира на то да ли су гласали или, пак, нису обавили своју грађанску дужност.

Економиста Мирослав Здравковић каже за „Новости“ да као последица разградње државе актуелне мере штедње највише обарају чиновнике, професоре, лекаре, пензионере. Највише страда тзв. средња класа, коју у Србији чини петина становништва. У ери Интернета и других савремених телекомуникационих система није тешко да уочимо шта значи пристојно живети. Сву ту благодат за којом чезнемо сервирају нам у страним серијама, холивудским остварењима, документарцима који су снимљени у развијеном свету. Довољно је да поред куповине намирница породица може себи да приушти аутомобил, редовну месечну обнову гардеробе, школовање бар једног детета, редован одлазак у позориште или на неки други културни догађај, зимовање и летовање,  па да кажемо да та породица пристојно живи. Међутим, у Србији је то данас за горе побројане професије у великом броју случајева мисаона именица. Уколико би породица узела стамбени кредит, аутоматски би себе искључила из средње класе.

Агенција „Галуп“ нам открива да у Србији чак 57 одсто становништва старости између 25 и 34 године живи са родитељима, а код већине је реч о материјалним разлозима, мада је присутан и социолошки феномен „продуженог детињства“. Сурова је истина да се млади веома тешко одлучују да стварају сопствену породицу, јер су свесни чињенице да немају где или од чега да живе. Подизање животног стандарда јесте најважнији задатак који треба да уради нова влада. Све друге приче које нам пласирају добро ситуирани политичари су бацаље прашине у очи.

Предраг Прокопљевић

„Једино демократски и цивилизовано и једино поштено је да будем председник свих грађана“, каже председник Србије Томислав Николић и додаје: „Желим да се вратим у владајућу странку кад завршим мандат. Остављам вас да руководите како ваља и треба. Нисам више ни члан СНС-а, посветићу се председничкој функцији”. Ова храбра одлука има посебну политичку тежину која се не може одмах измерити, али ће бити узор за понашање лидерима других партија који желе утицај у  власти. Николић је први извршио департизацију  функције шефа државе и на тај  начин ударио темеље  за  будуће председничке изборе у Србији. Ипак, моћ партија у Србији је велика и политички лидери имају  потребе да буду заштићени партијама за своје функције, али и партије да  се крију иза  њихових шефова који су били председници, премијери, министри или председници парламента. Међутим, неће сви лидери партија исто мислити као Николић и тежиће да на јавним функцијама задрже и своје партијске  лидерске позиције.

Томислав Николић је сада председник  свих  грађана, а не само својих бирача и пристлаица СНС. Тај принцип Николићу може бити од користи у формирању нове владе, али може бити у будућности и препрека због окоштале моћи партијских и политичких олигархија које делују као  организоване „политичке хоботнице”. Томислав Николић је јавно понудио лидеру ДС Борису Тадићу партнерски и пријатељски  однос у интересу  Србије, али је и бацио „рукавицу” да се Борис Тадић и ДС одлуче што пре да ли ће Тадић прихватити да буде премијер Србије. На овај начин Николић је отворио процес за формирање владе на један миран и политички коректан  начин. Сада је ред на Бориса Тадића. Својим поступцима и доследним понашањем Томислав Николић ће, ако имају имало морала, „зацрвенети“ образе многим његовим критичарима, аналитичарима и новинарима, али и политичким супарницима рачунајући ту и Бориса Тадића.

Томислав Кресовић

Избор Томислава Николића за место председника Србије многима је променио планове. Како сада ствари стоје, место премијера, вероватно ће припасти Демократској странци, а социјалисти би могли да добију Скупштину Србије. На тај начин би сви „велики играчи“ добили по једну високу фуникцију, али и равномерну поделу одговорности. Формирањем велике коалиције актуелни састављачи владе би избегли уцене малих странака.

Лидер социјалиста Ивица Дачић не прихвата било какву одговорност због чекања у вези формирања владе. „Тај процес диктирају СНС и ДС, а коалиција СПС-ПУПС-ЈС одазваће се на сваки позив“. Социјалистима би, очигледно, највише пријало да Тадић пресавије табак и са њима формира владу. Међутим, демократе тактизирају, ослушкујући захтеве међународне заједнице највише пажње поклањају Томиславу Николићу и коалиционом блоку „Покренимо Србију“. Поштујући изборну вољу грађана покушавају да се представе у свету као респектабилна странка.

И док чаршија бруји о новој напредњачко-демократској влади, Српска напредна странка и ДС, са својим коалицијама не негирају да ће заједно у владу. Новоименовани лидер СНС Александар Вучић рекао је да то није идеално решење, али и додао да ће пружити руку свима.

Предраг Прокопљевић

Бивши председник СРЈ др Војислав Коштуница постао је премијер 2004. године и владао у две владе до 2008. године. Мање од годину дана Коштуничин кабинет је био у кохабитацији са ДС и Борисом Тадићем као предсендиком Србије. Премијер Србије и лидер ДСС др Војислав Коштуница је сам  распустио владу због раскола унутар кабинета, иако је могао „технички” да направи  власт са СПС и СРС и продужи свој мандат. Коштуница се надао да ће принципијелном политиком добити подршку грађана. То се, на његову жалост, није догодило. ДС је „трговала” са коалицијом СПС-ПУПС-ЈС и владала пуне четири године.

Лидер ДС Борис Тадић је прихватио „уцену” својих сарадника да скрати мандат који је трајао до почетка 2013. године и уђе у опште изборе са амбицијом да освоји апсолутну власт. То се, на његову велику жалост, није догодило.  ДС је видно изгубила у бирачком телу, променила је партнере у својој коалицији, а Борис Тадић је изгубио од Томислава Николића место председника Србије. Милошевић и Тадић  су били сувише сигурни у себе и своју власт, а Коштуница је био  убеђен да ужива патриотско поверење код грађана. И то се показало као грешка. Борис Тадић је изгубио, пре свега, виталну подршку унутар ДС, где су се успоставиле хоризонтално-вертикалне структуре моћи као конкуренти Борису Тадићу. Погрешна кампања, лоши саветници и префорсирани медији учинили су да се Тадића одрекну и тзв. „сигурни гласачи” ДС, али и колаициони партнери. Иако је Тадић поражен и осрамоћен, сада његова колација од њега „тражи” да прихвати позицију премијера  и створи што шири проевропски блок.

Сада је извесно, или ће влада бити формирана или ће доћи до кризе. Шта ће се догодити зависи, пре свега, од председника Србије Томислава Николића, који предлаже мандатара и лидера ДС Бориса Тадића који вреба своју прилику да „жуте“ смести у владу. Све остале партије биће само политичка диверсификација и „попуна” владајуће већине. Европска унија и Руска федрација траже да Србија буде политички уравнотежена због регионалне стабилности и глобалне кризе. Уколико би се влада састављала без учешћа коалиционог блока „Покренимо Србију“, може доћи до много теже кризе него у вођењу политике између Бориса Тадића као шефа државе и др  Војислава Коштунице као премијера Србије. Кохабитациона влада је нужна за поларизовну политичку сцену Србије која је у зони рецесионе криве. Мудрост је сада изнад политичке снаге и политичке ароганције.

Томислав Кресовић

У Дреновцу има пет повратничких породица које су после овог недела веома узнемирене. Прошле недеље је, наиме, 12 расељених Срба потписало уговор о обнављању њихових порушених домова да би могли са породицама да се врате на предедовину. Управо то је и узроковало да непознати починиоци пошаљу језиву поруку Србима да нису добродошли у Дреновцу. Овом немилом догађају предходила је и крађа две пумпе за бунаре са којих се повратници снабдевају водом. И то није све… Паљењу кућа је предходило и лепљење летака којима је такозвана Национална војска Албанаца поручила Србима да се селе. Шта би могли следеће да предузму уколико Срби повратници не одустану од враћања на своја огњишта не смемо ни да помислимо.

И коме сада апеловати? Да ли је међународна заједница довољан гарант сигурности Срба на Косову и Метохији? „О конкретним корацима које ће Кфор предузети или неће заиста не могу да говорим, јер се ради о оперативним питањима. Кфор схвата озбиљно било какву претњу по безбедност и сигурност околине и ту је да осигура да се људи осећају безбедно“, рекао је земеник портпарола Кфора Марк Штимлер, а преноси „Мондо“. .Док нам брод лута без кормилара по узбурканом мору, ајкуле нам нападају напаћене морнаре, који сваким даном све више увиђају да је копно далеко, предалеко.

Предраг Прокопљевић

Под насловом „Губитник са предумишљајем“  овај Тадићев пропагандиста пише: „Томислав Николић изгубио је све шансе да икада дође на власт. Није их, у ствари, ни имао, иако се у једном тренутку чинило да би у другом кругу распоред гласова преосталих председничких кандидата могао да доведе до његовог избора за председника. Није имао шансе, јер је у кампањи морао да покаже ко је он заиста“.

Кoлико далеко иде „плаћеник” Спајић  показује и на(р)учени „сценарио” из лабораторије „спин –доктора” Срђана Шапера. Новинар Спајић преноси тај на(р)учени сценарио који гласи. „У недељу нас на бирачким местима чекају свакојаки инциденти и сукоби, биће те Николићеве туче, лупања кутија, свађа, сасвим сигурно, питање је само обима, биће можда и нечег тежег, а све то има потенцијал да изазове шире немире и дестабилизацију. Највише што је могуће, међутим, јесу вишедневне демонстрације, евентуално са сукобима са полицијом, али не и озбиљно љуљање поретка. Поредак у Србији се, наиме, променио 5. октобра. И зато Тома Николић не може да буде њен председник“.

Од свега тога ништа се није десило и новинар Спајић и читава булумента аналитичара и коментатора одлази на „сметлиште” професије и кодекса професионалне етике. Домаћа јавност не памти да се својевремено таква медијска антикампања водила и у време Милошевића против ДОС-а. Томислав Николић је победио  вољом грађана, а Борис Тадић је изгубио, пре свега због стања у држави. Интересантно је да и након проглашења избора поједини медији који су били “јурушници” Бориса Тадића посредно оспоравају чисту победу Томислава Николића. На овим изборима медији су се показали као корумпирани и да су носиоци вируса политике која је красила владавину Слободана Милошевића, али и Бориса Тадића. Реч је о политичкој ароганцији и виду ауторитарности уз манипулацију јавног мнења.

Томислав Кресовић