АНКЕТА ОТКРИВА: СУМРАК ПАРЛАМЕНТАРИЗМА

Данашњи народни посланик је много бруталнији и  суровији и са мање личног интегритета него у време када је српски комедиограф Бранислав Нушић писао свог “Народног посланика”. Лист „Блиц“ је на свом сајту направио  анекту  на  узорку од 2.500 читалаца  који су оцењивали рад парламента. Грађанско мишљење анкетираних у листу  „Блиц”  је веома занимљиво.  Као  прву  асоцијацију на  народне  посланике анкета наводи  лоповлук (59,4 одсто), затим привилегије (21,1 одсто) и након тога лењост (15,1 одсто). Мали број читалаца навео је да их посланик асоцира на неког кога је он изабрао за свог представника (2,7 одсто), док занемарљиви број читалаца у посланику види стручњака (1,4 одсто). Шта иза ових оцена грађана може да се закључи о највишем законодавном органу – креатору парламентарне демократије у Србији. Владајућа парламентарна већина тежила је да усваја законе на путу ка кандидатури за ЕУ без реалне спроводљивости тих закона.

Дакле, просечан грађанин  Србије  нема лепо мишљење о посланичком занимању. Сан сваке партије је да има посланике и министре који ће владати уз привилегије. Ако их народ (пр)оцењује као „лопове” и „ленштине“, као носиоце корупције, онда је то сумрак парламентаризма и обмана бирачке воље грађана. Наиме, чак 200 посланика засновало је радни однос у парламенту, чиме су стекли услов да шест месеци после престанка мандата примају зараде, а за те намене из буџета се издваја око 177 милиона динара. То су плате за 250 посланика, а урачунати су и порези и доприноси.

Социолог културе  проф. др Ратко Божовић  сматра да је много посланика у Народној скупштини Србије и да су њихове аспирације много веће од њиховог потенцијала, те би морали да се упитају да ли заслужују и те плате које добијају док раде, а камоли након што им истекне мандат. Властодршци се боре да опстану на власти, у парламенту, али не и за пуну одговорност, да поделе судбину свог народа. Посланици у Србији зарађују преко 1.100 евера месечно, додуше мање него други посланици у региону, али су и даље са платама два и по  пута већим од просека у Србији. Стопа сиромаштва у нашој земљи у 2009. години износила је 6,9 одсто, а за годину дана је нарасла на 9,2 одсто. Подаци за прошлу годину још нису познати,  али је евидентно да је тај проценат већи од 11 одсто. Најугроженији су старији од 65 година и деца, као и грађани у домаћинствима са више чланова, али и сви они из породица где је домаћин незапослен, неактиван или има низак степен образовања. Имиџ народних посланика није у духу њиховог назива и функција, али  је у духу времена корупције, превара, крађа, обмана и пре свега, великог сиромаштва  нације. Зато је уносно постати посланик и  о томе је још пре више од 100 година писао Бранислав Нушић.

Томислав Кресовић