ПОГЛЕД ИЗ МРТВОГ УГЛА: ОБРНУТИ ТОТАЛИТАРИЗАМ

У књизи „Демократија укључена: Диригована демократија и спектар обрнутог тоталитаризма“ Шелдон Волин  каже: ”Обрнути тоталитаризам се састоји од следећих елемената: слабог законодавног тела, правног система који је истовремено попустљив и репресиван, партијског система у којем једна партија, било да је у опозицији или на власти нагиње реструктурирању постојећег система у правцу перманентног фаворизовања владајуће класе богатих, добро умрежене и корпоративне, све сиромашније грађане у стању све веће безнадежности и политичког очаја, и средњу класу у стању осциловања између страха од губитка посла и очекивања фантастичних награда, једном пошто се економија опорави.” Овај  цитат Шелодон Волина као да је писао посматрајући Србију.

Србија је институционално демеократска држава  која је већ две деценије у транзицији, није дефинисала  у којој мери је капиталистичка држава, а у ком обиму је задржала рецидиве социјалистичког друштва. Оно што је евидентно  је слабост  парламента пред моћи и утицајем владе  и  председника Србије. Парламент  је више гласачка машина, а мање институција грађанске и  народне воље.Више од половине закона које је донео парламент Србије   на путу ка ЕУ не може да се примени без додатних подзаконских аката. Правни  и политички систем подређен је олигархији на власти, утицају политичких партија  и тајкуна. Владајуће номенкалтуре окренуте су крупном капиталу, било кроз моћ јавних предузећа или утицају приватних компанија на политчке и економске  одлуке у Србији. Србија после 2000-године није успела да стабилизује средњу класу која носи економски развој државе, али   власт држи  под контролом око 560.000 људи који  раде у јавном  сектору. То је „база“ моћи и резервоар  за „сигурне гласове”

Влада Србије као и владајућа коалиција не воле ширу друштвену контролу кроз парламент, јавно мњење. Мала студија  случаја ароганције власти над јавношћу је  однос владе према Агенцијама  за заштиту грађана. Министарство правде је затражило да се законом сузи надлежност заштитника грађана како би се од његове контроле изузели Високи савет судства (ВСС) и Државно веће тужилаца (ДВТ). Такав захтев, изнет у форми мишљења на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о заштитнику грађана државни секретар Слободан Хомен  каже: ”Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова, јавних тужилаштава, Високог савета судства и Државног већа тужилаштва”. Овде се види одсуство демократске контроле власти која сматра да не може да конторолише власт. Повереник за информације од јавног значаја изрекао је новчану казну од 200.000 динара Министарству економије и регионалног развоја, због неизвршења налога да се Савету за борбу против корупције доставе анекси и прилози уговора о заједничком улагању између Републике Србије и италијанске компаније Фијат. Како  може да се дозволи да неко контролише и кажњава министре и владу. У оваквим случајевима се сагледава „обрнути тоталитаризам” у Србији

Томислав Кресовић